Rekonstrukcija Ulice Đorđa Tomaševića zadala je muke mnogim Čačanima, a najviše ljudima koji u ovoj ulici žive i rade. Tokom rekonstrukcije stanari duž ove, tada raskopane saobraćajnice, danima su bili bez vode i struje, a njihovim kućama bio je onemogućen svaki pristup.
Najviše nevolja imali su stari i nemoćni žitelji ovog dela grada, jer sanitet do njihovih kuća nije mogao da dođe. Lekari Hitne pomoći do pacijenata mesecima su dolazili bukvalno preskačući ograde komšijskih dvorišta. Ipak, najviše štete zbog nepoštovanja roka rekonstrukcije, imali su oni koji u ovom delu grada imaju preduzeća i radnje. Iako je rok za završetak radova najpre bio 60, pa 120 dana, radovi su se otegli na pune četiri godine, zbog čega su mnogi stavili katanac na svoje firme, jer do njih nisu mogli da priđu ni kupci ni dobavljači.
Takav slučaj je i sa Anom Topalović koja je sa suprugom imala stovarište u Ulici Đorđa Tomaševića. Verujući u ozbiljnost investirora i očekajući da će se radovi privesti kraju u razumnom roku, Topalovićima je firma u jednom periodu bila aktivna, pri čemu su njihovi pazari mesecima bili ravni nuli. U međuvremenu nagomilali su se troškovi koje je trebalo platiti, a prihoda niotkuda. Sudbinu dužničkog ropstva, koje je snašlo Topaloviće, doživelo je na desetine preduzetnika u ovom delu grada. O tome kako je sve počelo, Ana Topalović kaže:
Topalovići nisu jedini koji su za izgubljenu dobit tužili grad, izvođača radova i državu koja je bila investitor. Njihov primer sledili su mnogi, na ovaj način oštećeni preduzetnici.
Topalovići su od grada naplatili deo odštete, a preostali deo pokušavaju da naplate sudskim putem od užičkih „Puteva“ i pravnog naslednika Ministarstva za nacionalni investicioni plan. Spor je ušao u treću godinu, a ročišta se, prema tvrdnjama Ane Topalović, konstantno odlažu :
